ЛУДИ И ВЕСЕЛИ

Опет твој стид подиже зид, био си мој лек, емотивни вид. У мени чудна туга зри, пола ми се плаче... где смо ми? А били смо ми, ти па ја, па опет ти. Луди, весели... све смо смели. А види нас сад – ниси ту, ал' на тебе мирише цели овај град. Вртим прамен, свећа гори, чоколада ту је, ал' ме душа боли. У твом старом дуксу моје тело спава, од грљења на њему рупа је страва. Сваки нови шав на пола ме дели, још један дан без тебе... нисмо тако хтели. Где си се сакрио, иза којег лица? Мучи ме стално та питалица. Легнем у мрак, дочека ме свитање, исто у глави одјекује питање… А били смо ми... Ти, па ја, па опет ти... Луди... и весели.